Искуство, исповест, исказ: родно и формативно у српској женској прози.

Experience, Confession, Statement: Gender and Identity Formation in Serbian Women's Fiction.

The literary transformation of women's experience springs from antagonistic and ambivalent attitudes towards artistic tradition and artistic practice, since the mediation of women's experience calls for the reconstruction of those epistemological and interpretative norms and practices related to the making of a literary work. Afraid that her unique experience might be transformed into a cliche, a woman author is always asking the question of relevance - is the experience of a woman's growing up and reaching maturity important enough to be fictionalized? The subject matter of women's experience turns into a stumbling block due to awareness that literary tradition lacks a bold and resolute reconsideration of the plots dealing with female life and growth. The paper sets out to explore three novels by women authors released in 2014, discussing the issues of growth and maturity along with the topics of diversity, identity crises within a frame of a fluid text bearing resemblance to fragmentary novel, autobiography and a short story cycle. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Књижевна обрада женског искуства неретко се темељи на конфликтном и амбивалентном односу према уметничкој традицији и самој стваралачкој пракси, јер посредовање женског искуства изискује реконструкцију норми и пракси сазнавања и тумачења везаних за настанак књижевног дела. Праћена страхом да ће се уникатност доживљеног прометнути у клише, ауторка увек себи поставља питање релевантности: да ли је искуство женског одрастања и сазревања довољно битно да би се преточило у фикцију? Конфликтност тематизације женског искуства рађа се из свести о томе да књижевна традиција оскудева у јасном и бескомпромисном промишљању женских тема. Романи три ауторке објављени на српском језику године 2014. пропитују традицију књиженства тако што настављају тенденцију откривања да одрастање и сазревање може да буде тема која илуструје различитост, особеност, па и сасвим особене кризе формативног доба, и то кроз аморфну и флуидну форму која одбија да буде јасно дефинисана, негде на средокраћи фрагментарног романа, аутобиографије и уланчане збирке кратких проза. [ABSTRACT FROM AUTHOR]