Факторска анализа теста креативног мишљења – графичка продукција. (Serbian)

Development of creativity is an important segment of educational process. The goal of this research is to identify the factor structure of the Creative Thinking Test – Graphic Production of the applied on the sample of students with intelectual difficulties. The sample consisted of 76 students, age 9-14 (АS=11,54; SD=1,75), of both genders (53,3% boys and 46,7% girls), without neurological or multiple impediments. The creative potential of these students was tested using the Creative Thinking Test – Graphic Production. By analyzing the obtained resutls we identified two factors which explain the total of 67,6% of the variance. The first factor has four main factor weights (fragment-dependent boundary breaking, fragment-independent boundary breaking, humour, and new elements). The second factor includes linking by drawing lines, continuation, addition, and linking that contributes to the topic. Unconventional material manipulation as well as the use of abstract elements have the least factor weights. The two-factor model showed acceptable suitability indices and suggests the importance of conventional and unconventional ways of thinking for the creative process of students with intellectual difficulties. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Развој креативности представља значајан сегмент васпитно-образовног процеса. Циљ истраживања је идентификовање факторске структуре Теста креативног мишљења – графичка продукција примењеног на узорку ученика с интелектуалном омете- ношћу. Узорком је обухваћено 76 ученика, календарског узраста од 9 до 14 година, (АС=11,54; СД=1,75), оба пола (53,3% дечака и 46,7% девојчица), без неуролошких и вишеструких сме- тњи. Креативни потенцијал ученика с интелектуалном ометеношћу процењен је Тестом креативног мишљења – графичка продукција. Анализом добијених резултата издвојена су два фактора који објашњавају укупно 67,6% варијансе. Први фактор има четири главне факторске тежине (прекидање граница које зависи од фрагмената, прекидање граница које не зависи од фрагмената, хумор и нови елементи). Други фактор обухвата повезивање по- моћу линија, настављање, допуњавање и повезивање које доприноси теми. Неконвенцио- нална манипулација материјалом као и употреба апстрактних елемената имају најмање факторске тежине. Двофакторски модел показао је прихватљиве индексе подобности и сугерише важност конвенционалног и неконвенционалног начина размишљања за креатив- ни процес ученика с интелектуалном ометеношћу. [ABSTRACT FROM AUTHOR]

Copyright of Teaching Innovations / Inovacije u Nastavi is the property of University of Belgrade, Faculty of Teacher Education and its content may not be copied or emailed to multiple sites or posted to a listserv without the copyright holder's express written permission. However, users may print, download, or email articles for individual use. This abstract may be abridged. No warranty is given about the accuracy of the copy. Users should refer to the original published version of the material for the full abstract. (Copyright applies to all Abstracts.)